Primena i održavanje čistih reznih ulja

Kod primene čistih reznih ulja obično nema većih problema. Zato se mogu primenjivati u dužim vremenskim periodima uz uslov da se oslobađaju mehaničkih nečistoća. Pravila kojih se treba pridržavati:

• Pratiti nivo ulja u rezervoaru i dolivati uvek ulje istog proizvođača i istog kvalitetnog nivoa
• U sistem ugraditi uređaje za prečišćavanje (filteri, centrifuge, taložnici). Mehaničke nečistoće mogu izazvati začepljenje pumpi, oštećenje alata, a imaju i negativan uticaj na kvalitet obrađene površine,
• Ako dođe do povećanja viskoziteta ulja, kod velikih sistema se može dodati ulje nižeg viskoziteta, a kod malih pojedinačnih punjenja je najbolje zameniti ulje,
• Kod pojave prekomernog penjenja treba prvo otkloniti uzroke koji dovode do toga. Tek nakon toga dodavati sredstva protiv penjenja, pri čemu sredstvo treba dodavati lagano - dokapavanjem i ne sme se predozirati. Antipenušavac ne sme biti na osnovi silikona. Najčešće se primenjuje na osnovi siloxana i parafina.
• Prilikom zamene ulja, sistem treba očistiti mehanički i hemijski – bakteriološko i tek onda napuniti svežim uljem.

Mogući problemi u primeni čistih reznih ulja

Primena i održavanje tečnosti za obradu metala

Zajednička negativna karakteristika svih emulzija je ograničen vek korišćenja zbog bakteriološke razgradnje. U emulziji se razvijaju aerobne (prisustvo kiseonika) i anaerobne (bez prisustva kiseonika) bakterije. Jedno od rešenja ovog problema je dodavanje baktericida odgovarajućeg tipa. Vrste mikroorganizama koje žive u emulzijama u toku njihove upotrebe, određene su pH-vrednošću. Za zaštitu od korozije potrebno je da vrednost pH bude između 8,5 i 9,5. Efikasna zaštita emulzije od dejstva mikroorganizama može se ostvariti upotrebom zaštitnih agenasa (koji mogu biti sastavni deo koncentrata ili se dodaju naknadno). Dejstvo zaštitnih agenasa može biti biocidno (baktericidi i fungicidi koji uništavaju bakterije i gljivice) i biostatično (bakteristatik koji ne ubija bakterije već sprečava njihovo razmnožavanje i održava rast mikroorganizama u dozvoljenim granicama).

Kod pravilnog održavanja emulzija i rastvora treba kontrolisati sledeće karakteristike:

• Kontrolu koncentracije treba vršiti svakodnevno. Iznošenje fluida strugotinama može izazvati smanjenje koncentracije pri čemu se mora izvršiti korekcija dodavanjem koncentrata uz intenzivno mešanje ili prethodno pripremiti emulziju veće koncentracije. U drugom slučaju, zbog isparavanja vode može doći do povećanja koncentracije što može izazvati lepljenje na kliznim delovima mašine. U ovom slučaju korekcija se vrši dodavanjem vode, i to najbolje destilovane vode, zbog porasta ukupne tvrdoće.

• Kontrola pH-vrednosti se može vršiti ili pomoću indikator papira ili pH-metrom. Nagli pad pH-vrednosti  ukazuje da se radi o promeni koncentracije ili o biološkoj reakciji izazvanoj delovanjem mikroorganizama, pri čemu dolazi do korozije. Korekcije pH-vrednosti zavise od uzroka koji je izazvao promenu. Ako je u pitanju smanjenje koncentracije korekcija se vrši dodatkom koncentrata, dok ako je u pitanju biološka reakcija, potrebno je dodati sredstva za zaštitu emulzije od mikroorganizama (baktericidi, fungicidi, biostatici).
• Pojava izdvojenog ulja na površini može značiti prodor nekog stranog ulja (mašinsko, hidraulično), ali može biti izazvana i razgradnjom emulgatora  dejstvom mikroorganizama. Ako  se radi o stranom ulju, treba naći uzrok i pokupiti ulje sa površine. Strano ulje na površini emulzije omogućuje razvoj anaerobnih bakterija (za razvoj im nije potreban vazduh). Ako je razlog prisutnost velikog broja mikroorganizama treba najpre pokupiti izdvojeno ulje, dodati sredstvo za konzerviranje i korigovati koncentraciju.
• Ispitivanje mikrobiološkog zagadjenja treba sprovoditi makar jednom sedmično. Brzina razmnožavanja bakterija i gljivica zavisi od mogućnosti biološke razgradnje emulgatora i ostalih sastojaka koncentrata, koji služe kao hrana mikroorganizmima. Nemoguće je u potpunosti izbeći mikrobiološko zagadjenje, jer se bakterije unose vodom za razredjivanje, preko ruku radnika, preko atmosfere, nečistoćom na predmetima obrade itd. Kad dođe do pojave neprijatnog mirisa, pada pH-vrednosti, pojave korozije, promene boje emulzije i izdvajanja ulja onda je broj bakterija sigurno već reda veličina 106 – 107 / ml. U tom slučaju treba dodati sredstvo za konzerviranje pri čemu se mora voditi računa o količini sredstva. Premala količina sredstva slabo utiče na uništenje bakterija, a dešava se da se neke vrste bakterija navikavaju na sredstvo i time postaju otporne na određene baktericide. Prevelika količina sredstva, nema većeg efekta od optimalne koncentracije baktericida, a mogu štetno delovati na kožu radnika, izazvati probleme u prečistačima, a osim toga iz ekoloških razloga. Optimalne količine koncentracije baktericida kreću se najčešće od 0,05 – 0,15 %. Smatra se da treba intervenisati kad broj bakterija po mililitru pređe 105, a već za nekoliko sati bi trebalo doći do pada broja bakterija. Većom higijenom u pogonima, pranja ruku radnika pre početka rada i čišćenjem i dezinfekcijom emulzionog sistema prilikom izmene emulzije, vek trajanja emulzije se može produžiti. U najvećem broju slučaja, nakon ispuštanja emulzije, dovoljno je sistem isprati vodom. Međutim, kod većih zagađenja sistem se mora očistiti i dezinfikovati sredstvom za dezinfekciju.

• Korozivnost emulzije treba povremeno kontrolisati, proverom pH vrednosti, proverom koncentracije, ili na uzorcima metala sa strugotinama dobijenim u pogonu. Korekcija se vrši dodatkom konzervansa, povećanjem koncentracije, podizanjem pH vrednosti ili dodavanjem aditiva sa antikorozivnim dejstvom.
• Pojavu penjenja može uzrokovati prodor vazduha u sistem ili premala tvrdoća vode. U tom slučaju tvrdoća vode se može povećati dodavanjem mineralnih soli. Ako se pena ne može ukloniti pregledom sistema i dodavanjem mineralnih soli onda treba laganim ukapavanjem dodati antipenušavac u tačno određenoj koncentraciji.

zatvori

Primena i održavanje ulja za termičku obradu metala

Preporučuje se povremena kontrola viskoznosti, tačke paljenja i neutralizacionog broja ulja za termičku obradu.

Pad viskoznosti i tačke paljenja redovno prati i porast neutralizacionog broja. Pad viskoznosti u odnosu na početnu vrednost može se tolerisati do 25 %, a tačka paljenja ne ispod 1900C. Do toga dolazi u slučajevima termičkog razlaganja ugljovodonika kojom prilikom postaju lakši sa nižim tačkama paljenja i nižom viskoznosti.

Porast viskoznosti može se dogoditi ako ispare lake frakcije ili ako dođe do stvaranja smolastih oksidacionih proizvoda i njihovih mešanja sa ugljenikom. Ti talozi mogu  da prekriju delove površina predmeta koji se kale i da ta mesta ostanu neokaljena (meka). Zbog toga se u kupatila ugrađuju filteri koji se moraju redovno kontrolisati i čistiti.

Sadržaj vode takođe se mora kontrolisati jer je ona najopasniji kontaminant koji može izazvati i eksploziju. Prisustvo vode u ulju ne sme prelaziti 0,2 %.

Bele pare koje se oslobađaju prilikom kaljenja, normalna su pojava. Međutim, sive i crne, već ukazuju na termičko razlaganje ulja, a to znači da treba uraditi detaljnu analizu radi donošenja odluke o eventualnoj zameni.

Unešene čvrste materije kao što su: prljavština, rđa ili sitne ljuspe zajedno sa muljem, talože se na komadima za kaljenje, ometaju prenos toplote i dovode do tačkastog kaljenja.

Upotrebom, ulje za kaljenje menja svoje osobine. Brzina kaljenja može da se poveća ili smanji, na obrađivanim komadima mogu da se uoče mesta neujednačenih tvrdoća, pojava naprslina i zaprljanosti komada. Na ove pojave utiču ili termičke reakcije (krekovanje, oksidacija) ili zagađivanje preko okoline. Stanje ulja treba redovno kontrolisati:

• U ulju se tokom rada povećava koncentracija okaline (oksid gvožđa koji se odljuskuje od kaljenih komada), koje se sudaraju sa gasnim filmom i na tim mestima povećavaju brzinu hlađenja što ometa ujednačeno kaljenje.
• Usijani metal zaronjen u ulju izaziva termičko krekovanje nekih komponenata ulja u lakše isparljive ugljovodonike, koji mogu da ispare ili da se rastvore u ulju kao nepostojani tečni sastojci koji lako oksidišu. Oksidacijom i polimerizacijom ulje postaje viskoznije, a osim toga povećava mu se sadržina mulja i tačka stinjavanja.

zatvori

zatvori